Posts

Showing posts from February, 2010

Nice dream

Image

Dobro drveće

Image
400 Platana u Bulevaru... "Yeah, the trees, those useless trees produce the air that I am breathing..."

Susreti sa njima

Image
Prvo se pojavila Kiki. Jednog letnjeg dana u svetlarniku Doma zdravlja. Možda se nebismo ni srele da moj brat nije odvalio klimu na 5 stepeni, te sam bila primorena da kosu sušim na terasi i čula nju kako mjauče. Neki hrabri čovek se spustio, izvukao je, pustio na travu i rekao mi: „Jadno mače, ćoravo, bolje pustite...“. Nismo pustili. Uzeli smo je i odveli kući. Bila je puna buva, mršava, dehidrirana, na mestu desnog oka sluzava krvava rupa. Dobila je ime Kiki po Kiklopu. Hrabra mala maca zaslužila je ime jednookog dzina. Mi je zovemo i Bica... duga priča zašto. Kiki maca, macoje, Bicoje, Ljubavnica... Kiki je moj freelance asistent. Uvek je pored kompa. Ili kada crtam, čitam, spavam... Mačke su po prirodi umetnici. Obožava da gleda Bergmanove filmove. Kada smo izvrtali cikluse Kiki je uvek bila tu. Nije spavala, gledala je film, opčinjeno. Prvo je bilo smešno, ali onda je postalo ozbiljno. Samo Bergman. Kiki je jednooka lepotica, filozof, hedonista. Kada joj se obratite, uvek vam odg...

Običan čovek

Ušetao je u stan pijan i napušen. Šake su mu bile čvrsto stegnute u pesnicu. Nije mogao da se opusti. Nekoliko trenutaka posmatrao je hladnu vodu na česmi, a onda je polako prineo svoje vrelo čelo mlazu. Kada je utrnuće prestalo, počeo je da oseća snažan bol na vratu. Primakao se bliže ogledalu i primetio ujed. Dve laserski identične rupe i modri otok oko njih. Ničeg se nije sećao. Nije se plašio vampira. Njegovo telo bilo je toksično i slabo. Sam je sebi često skidao kožu sa lica, presvlačio se u tamne materije i kao senka se pružao po mastiljavim ćoškovima koji su ga gutali kao crne rupe. Zašto bi njega bilo šta ujelo, pitao se. Sam je sebi izgledao kao infekcija. Zaspao je. Kada se probudio oblaci su i dalje bili niski. Nije umeo da se budi iz svojih snova hrabro. Jutrima bi se znojio i kao tečnost skrivao u dušeku sve dok ne ispari sve ono uznemirujuće i strano. Ovo jutro ništa nije osećao. Nije želeo da doručkuje. Nije otvorio prozor. Nije ustao za posao. Nije osećao strah. Nije o...