dzepovi

Kada deca prestaju da veruju u Deda Mraza? Klinci nisu tako naivni. Percipiraju stvarnost na svoj način, ali ne daju se lako prevariti. Iskreno u celoj mitološko/ kulturološko ... pa i globalističkoj priči o Deda Mrazu, odrasli mnogo više nasedaju nego deca. Ne sećam se da li sam ikad verovala u Deda Mraza. Mada sam se izjašnjavala kao vernik, zapravo sam bila mali jeretik koji je provalio tu prevaru još u jako ranom detinjstvu. Uvek su mi Deda Mrazevi uživo izgledali kao provaljene kostimirane čike ni nalik onim sa razglednica. Bili su premršavi, imali piskave i dosadne glasove, vrlo nemaštoviti, sa bradama od ućebanih sintetičkih materijala. Kod tate u firmi su Deda Mrazevi tradicionalno bili neubedljivi. Jedne godine Deda je imao crvene nalakirane kandže i ruž na usnama (kasnije sam saznala da su se očevi podžapali koji će se kostimirati, te je jedna teta spasila stvar). Najbliže od stvarnog doživljaja Deke sam imala jedne Nove godine kada su braći i meni rekli da je Mraz upravo pro