dzepovi

Bogi i ja imamo tu lepu priču koju treba da pretočimo u slikovnicu za decu, koja ih uči da prepoznaju i vole lepotu prirode i životinja. Praveći studiju kako bi ista mogla da izgleda, nacrtala sam Žileta i mene. Došla sam pocepana sa posla i Žile mi se obradovao kao da sam Deda Mraz. Onda sam se sastavila i nacrtala ovo. Ujedno bi takav neki pravac ilustracije furali u slikovnidži... puno prirodnih tekstura i materijala. Samo još da se pokrenemo i počnemo.

Klac klac tramvajem i dok sam tražila pesmu koja se savršeno uklapa u maglivoto jutro, shvatim da sam promašila autobusku stanicu ili dve... tri... Nađem se na pravom malom uličnom sajmu na obodima Buvljaka. Stari dzepni satovi, rošule sa tri točka, ploče i beskrajno iznošene cipele iz 50-tih, dotrajale baterije, jakne koje su se opružile pored uspavanih klinaca- da se na trenutak ne zna ko je na prodaju, stare lutke plastičnih bambija i baštanski patuljci, CD-ovi narezani po slobodnom izboru prodavca, abažuri, rasparane vinske čaše, knjige raznih oblasti izmešane medju dotrajalim staklenim minijaturama, šarene ciganske marame, video kasete porno filmova iz 80-tih čije su me šarene i smešne kutije gotovo nagovorile da prvi put kupim porno film, ćebad sa neveštim zakrpama, alati svih tipva i oblika, štikle bez cipela, vinil ploče, stari fotoaparti... i sve to u maglovitom jutru delovalo je kao iščupano iz vremena. I znate šta? Ja sam se osetila divno! Možda su me svi ti predmeti koji

Ko nije danas izlazio iz kuće nije mnogo prpustio na prvi pogled. Žile i ja smo išli u šetnju po kiši. A onda... Svetlost se izlila po sivilu i jedna duga se rastegla preko našeg parčeta neba.

Obaveznpo pogledati! Bajka od plastelina. Devetogodišnja devojčica iz Australije i 44-ogodišnji Njujorčanin počinju dopisivanje. Oboje neprilagodjeni, sa puno mašte i apetitom za čokoladom. Nema mnogo dramatičnih momenata koliko divnih životnih detalja i sjajnih karaktera. Tako su lepe boje! Njen sepia svet i njegov sivi svet. Mary & Max = prijateljstvo! PS. Reditelj filma je imao pen frienda 20 godina i kaže da je film delom inspirisan njegovim iskustvom.

Ušle smo u Mek da se zgrejemo. Tu smo srele malog Marka. On je dete ulice. Divno dete ulice. Upoznale smo ga Tanja i ja na Slaviji dok smo beskrajno blejale ili dočekivale jutro na kružnom toku. Godina smo to radile. Ne znam više ni zašto. Verovatno je bilo nečeg poetičnog u toj groznoj soc/realističnoj rupi. I da, Marko. Jedno vreme ga nisam vidjala. Sklonio se sa ulice. Vidjala bih ga u prolazu i delovao je dobro, čak je pominjao neki dom... Juče kada sam ga srela u Meku bio je neispavan, izgladeneo, zamućenih očiju. Ušao je u Mek da se zgreje i osuši. Ne zna gde će noćas spavati. Ne zna šta će sutra jesti. Pitam ga za Svratište, za kuću, prijatelje. Odmahuje glavom. Dalje ne pitam. Znam tog retkog dečaka preko deset godina. U svom haosu i ludilu koje ga je oglodalo on u očima uvek nosi zvezde. Juče je delovao tužnuje nego ikad. Bio je proziran kao meduza. Treperao je u predvorju Meka i činilo mi se da će se svakog trenutka ugasiti. Sećam se da smo u osnovnoj školi iz muzičkog učili

Jazz festival. Mi nekako tradicionalno idemo na ponoćne koncerte u Domu Omladine. Već dve godine za redom sasvim slučajno slušamo holandske dzezere. Uvek bude sjajno. ODELA: - Zašto su svi dzezeri u crnim odelima? - Što ti to smeta? - Ne smeta mi, inace ne volim tipove u odelima, ali ovim dzezerima nekako baš baš stoje. - Da, zato što za razliku od mogih, oni odela nose sa pravom. - Gospoda muzičari. VISINA: - Jel se meni čini ili su ovi ljudi previsoki? - Pa ne znam, možda je zbog scene, možda ih samo gledamo previše idealistički… ma jok… jesu previsoki… ZAKLJUČAK: Od dzeza se raste. TRUBA Truba je moj omiljeni instrument. Ona je "keva" svim instrumentima i to ne samo zato što spada u najstarije. Možda ima nešto u tome što joj svirač odvaja parče svog vazduha. To je instrument koji doslovno diše sa svojim sviračem.

FW---Početna tačka---Izlivam se u ulicu--- Moka sa lešnikom---Crteži i priče u kafeteriji--- Hoćemo da prošetamo Maki?--- Idem po Žiku--- Vračar cik cak--- Vračar cik cak--- Žile vs disciplina- sedi jedan--- Posvadjao se sa tri psa--- Ide kući--- Mi dalje--- Srećemo štenca sa najsmešnjim šapama--- Odlazimo po hranu--- Usput nahranimo još jednog prijatelja--- Niz Bulevar---Pušimo dok šetamo, Maki kaže da strip heroji to uvek rade kada šetaju sami--- Undercover cigaret---Divne boje predvečerja--- Butici preskupi, sjajne stanice za ugrejati ruke--- Loša šampita i limunada--- Imamo para da još hasamo? Jok--- Kupujemo karte za koncert--- Hoćemo na bluz večeras?--- Trola--- Početna tačka