Buvlje jutro

November 20, 2009

Klac klac tramvajem i dok sam tražila pesmu koja se savršeno uklapa u maglivoto jutro, shvatim da sam promašila autobusku stanicu ili dve... tri... Nađem se na pravom malom uličnom sajmu na obodima Buvljaka. Stari dzepni satovi, rošule sa tri točka, ploče i beskrajno iznošene cipele iz 50-tih, dotrajale baterije, jakne koje su se opružile pored uspavanih klinaca- da se na trenutak ne zna ko je na prodaju, stare lutke plastičnih bambija i baštanski patuljci, CD-ovi narezani po slobodnom izboru prodavca, abažuri, rasparane vinske čaše, knjige raznih oblasti izmešane medju dotrajalim staklenim minijaturama, šarene ciganske marame, video kasete porno filmova iz 80-tih čije su me šarene i smešne kutije gotovo nagovorile da prvi put kupim porno film, ćebad sa neveštim zakrpama, alati svih tipva i oblika, štikle bez cipela, vinil ploče, stari fotoaparti... i sve to u maglovitom jutru delovalo je kao iščupano iz vremena. I znate šta? Ja sam se osetila divno! Možda su me svi ti predmeti koji žive na tržištu duhova podsetili koliko je bezdušno potrošačko društvo. Možda su svi ti neobični prodavci koji su se pretapali iz svojih oblika u maglu iz magle u vetar imali to nešto životnije od svega što se bezuspešno upumpava zombiranom savremenom potrošaču. Možda je na malom Buvljem sajmu sve vrvelo od težine i ljudi koji nisu iz reklama, od trošnih života oko kojih su gorele zapaljene gomile sa djubretom. Možda...

- Alo curo, oš ti baba gata?
- Hvala bako, žurim na posao.
- Curo, posao može da čeka, al' sudbina ne.

Otišla sam na posao. A htela sam satima da bazam po maglovitom sajmu duhova. Sudbina bako? Kako bilo. Posetite sajam. Videćete široke osmehe, videćete tugu koja vas proliva u neko drugo vreme. Videćete i to je tržište. Možda nadjete nešto korisno i nerealno jeftino. Znam scenografe i pozorišta koji svoje detalje uzimaju sa tog neobičnog mesta. Kupite sitnicu koja nema vrednost, a onda joj dodajte svoju priču. I zapitajte se šta je to vrednost. Ja ću to svakako uraditi.