Portugalija i ja
U Portugaliju sam stigla prvog maja. Posle dvanaestočasovnog puta sletela sam u Faro. Prvi post o Portugalu pišem posle dva meseca i 5 dana. Ovde sam posmatrač. Nekad mi se čini da sam potpno transparenta i da me niko ne primećuje, a opet kao da je kapacitet mojih čula nabubrio te uspevam da primetim i doživim čak i one najsitnije detalje. Nalazim se u gradu Faru, za koji će vam turistički priručnici reći da bi trebalo da čim sletite da isti i napustite. Kaže da je sve u okolini bolje. Istina, ovo nije turistički grad. A opet nisam ni ja baš turista. Za mene je sasvim potaman. Kad smo kod turista Faro ima prelepu plažu dugačku nekoliko kilometara i tih nekoliko kilometara je izmešena od centra grada. Do te plaže je najlepše ići biciklom. Simbol Fara su rode. Na kupolama katedrala, crkvi, visokih uličnih bandera rode su napravile velika gnezda. Tu su zasnovale porodice. Kada sam došla ovde rodići su bili pilići. Sada su porasli skoro kao mame, ali su i dalje nesigurni i nezgrapni. Po ne...