dzepovi

Tu kujicu pomazim kada se snažno podignem na prste. Istegnem meso sa kostiju i tetive razvučem kao topljeni puter, pružim šake da dodirnem njušku preko šiljatih vrhova boksa u kome ona živi. Kada odšetam za sobom čujem odjeke urlika tako stranog i iskonski bolnog. Tek nekih dvadesetak metara od nje živi jedan usamljeni pas. Na kratkom lancu, večito gladnih očiju nečije pažnje. Na velikoj blizini ta dva psa pate. Odlazim kući i režem tugu iznenadnim smislom koji u moj život unose grilovane tikvice sa mladim sirom. Tako lepo i ravnomerno raspoređene, posute mirisnim travčicama i maslinovim uljem čija ambalaža kaže da je nastalo od najfinijih maslina sa toplog juga Italije. Kapljuca jug po vrućim tikvicama, šire se mirisi mediterana i sve iznanada dobija viši smisao. Ta vrsta smisla je kratkotrajna i kao kakva sintetička droga ima svoje nus pojave nakon što splasne. Jutros su se po asvaltima pružale kišne gliste. Jednu sam sklonila na travu, da je ne pregazi auto. Neke druge su se zgaž...

Moji divni drugari iz POD teatra večeras u REX-u izvode svoju novu predstavu, povodom desetogodišnjice njihovog postojanja. Ko propusti danas, neka ne propusti neko od sledećih izvođenja! www.podteatar.org.rs                                            (plakat iz moje kujne)