Tu kujicu pomazim kada se snažno podignem na prste. Istegnem meso sa kostiju i tetive razvučem kao topljeni puter, pružim šake da dodirnem njušku preko šiljatih vrhova boksa u kome ona živi. Kada odšetam za sobom čujem odjeke urlika tako stranog i iskonski bolnog. Tek nekih dvadesetak metara od nje živi jedan usamljeni pas. Na kratkom lancu, večito gladnih očiju nečije pažnje. Na velikoj blizini ta dva psa pate. Odlazim kući i režem tugu iznenadnim smislom koji u moj život unose grilovane tikvice sa mladim sirom. Tako lepo i ravnomerno raspoređene, posute mirisnim travčicama i maslinovim uljem čija ambalaža kaže da je nastalo od najfinijih maslina sa toplog juga Italije. Kapljuca jug po vrućim tikvicama, šire se mirisi mediterana i sve iznanada dobija viši smisao. Ta vrsta smisla je kratkotrajna i kao kakva sintetička droga ima svoje nus pojave nakon što splasne. Jutros su se po asvaltima pružale kišne gliste. Jednu sam sklonila na travu, da je ne pregazi auto. Neke druge su se zgažene delile i oživljavale svoje komadiće. I ja sam se kao gliste ovog jutra rasula po asfaltu, delovi i komadi sustizali su jedan drugog, trčeći za autobusom da stignu negde gde im se u stvari baš i ne ide. Moja mala drugarica mahala je za trolom, smejale smo se. Uđi u tolu, nemoj da ti ode poslednja noćna. Sedim pored prozora i gledam je kako maše kroz mračnu stranicu. Ona i nije otišla daleko, znam to sada dok je gledam, ali nesavladiva melanholija kao gas puni trolu na kojoj je svaki prozor pokvaren. Moja mala drugarica u velikom svetu. I ne brinem zbog nje. Znam da ona ima svoje čudnovate tačke do kojih stiže skačući na levoj i desnoj nozi, ponekad i dubeći na glavi. Samo je lepo popiti moku kasno uveče dok ona gleda svet koji se smeje njenim starinskim naočarama za vid kroz koje teku boje toplijih krajeva. Smešne smo sebi i to je nekad dovoljno. Razmenjujemo amajlije i krećemo svaka svojim putem, nikada predaleko. Moja soba. Osluškujem mikropucketanja u svom jastuku. Sintetika priča, kroz sitne rupice mog starog jastučnjaka. Setim se jednog dečaka sa jedne velike vode. I to bude dovoljno za san.
Comments