Putevi

"Twenty years from now you will be more disappointed by the things you didn't do than by the ones you did. So throw off the bowlines, sail away from the safe harbor, catch the trade winds in your sails.
Explore. Dream. Discover."

Mark Twain

I shvatim da je vreme za put...

Comments

Danas sam Saki said…
Hvala Dzijadzojko!
Ej danas sam nekoliko puta pokusavala da ostavim comment na tvom blogu... ali nece
Prijavljuje error... :(
April 11, 2010 at 2:19 PM
Džiadžojka-san said…
Je l'?

Videla sam danas nešto nije htelo da mi prikazuje ni komentare koji već postoje.

Ko zna šta me strefilo... U svakom slučaju, hvala za pokušaj. :)))
April 11, 2010 at 3:35 PM
ana maksic said…
Sakiiii ovo je diivno :)
Magicno *
April 12, 2010 at 1:58 AM
Post a Comment

Popular posts from this blog

Sicilija

Image
Jedna od mnogih legendi o nastanku Sicilije ka ž e da su tri nimfe išle svetom i sakupljale kamenje i vo ć e iz najplodnije zemlje. Jednoga dana su zastale na mestu čistog plavog neba. Tu su otpo č ele ples, najelegantniji i najispunjeniji ples bacaju ć i u vodu sve što su pokupile ranije. More je sijalo kao duga i izniklo je novo, mirisno, ž ivopisno, bogato kopno - Sicilija. Na zastavi Sicilije danas stoji Trinacria, koja sa svoje tri noge aludira na trouglasti oblik ostrva. Odabrala sam jednu od mnogih pri č a o nastanku ostrva, mo ž da onu koja meni li č no najviše li č i na Siciliju. Jer ovde svaki čovek i svaki kamen priča svoju priču. Bilo da je taksista koji će vam ispričati o ujaku ribaru koji zna da u blizini Sirakuze ispod peščanog tla postoji čitav antički grad ili airbnb domaćica koja se, služeći nam domaću pastu od pistaća, priseća detinjstva u dolini antičkih hramova u Agridjentu, sve te priče nose jednu divnu misteriju i elemente fantastičnog. Zato nije čudno što do
Read more

Marko i mi

Ušle smo u Mek da se zgrejemo. Tu smo srele malog Marka. On je dete ulice. Divno dete ulice. Upoznale smo ga Tanja i ja na Slaviji dok smo beskrajno blejale ili dočekivale jutro na kružnom toku. Godina smo to radile. Ne znam više ni zašto. Verovatno je bilo nečeg poetičnog u toj groznoj soc/realističnoj rupi. I da, Marko. Jedno vreme ga nisam vidjala. Sklonio se sa ulice. Vidjala bih ga u prolazu i delovao je dobro, čak je pominjao neki dom... Juče kada sam ga srela u Meku bio je neispavan, izgladeneo, zamućenih očiju. Ušao je u Mek da se zgreje i osuši. Ne zna gde će noćas spavati. Ne zna šta će sutra jesti. Pitam ga za Svratište, za kuću, prijatelje. Odmahuje glavom. Dalje ne pitam. Znam tog retkog dečaka preko deset godina. U svom haosu i ludilu koje ga je oglodalo on u očima uvek nosi zvezde. Juče je delovao tužnuje nego ikad. Bio je proziran kao meduza. Treperao je u predvorju Meka i činilo mi se da će se svakog trenutka ugasiti. Sećam se da smo u osnovnoj školi iz muzičkog učili
Read more