dzepovi

Kada deca prestaju da veruju u Deda Mraza? Klinci nisu tako naivni. Percipiraju stvarnost na svoj način, ali ne daju se lako prevariti. Iskreno u celoj mitološko/ kulturološko ... pa i globalističkoj priči o Deda Mrazu, odrasli mnogo više nasedaju nego deca. Ne sećam se da li sam ikad verovala u Deda Mraza. Mada sam se izjašnjavala kao vernik, zapravo sam bila mali jeretik koji je provalio tu prevaru još u jako ranom detinjstvu. Uvek su mi Deda Mrazevi uživo izgledali kao provaljene kostimirane čike ni nalik onim sa razglednica. Bili su premršavi, imali piskave i dosadne glasove, vrlo nemaštoviti, sa bradama od ućebanih sintetičkih materijala. Kod tate u firmi su Deda Mrazevi tradicionalno bili neubedljivi. Jedne godine Deda je imao crvene nalakirane kandže i ruž na usnama (kasnije sam saznala da su se očevi podžapali koji će se kostimirati, te je jedna teta spasila stvar). Najbliže od stvarnog doživljaja Deke sam imala jedne Nove godine kada su braći i meni rekli da je Mraz upravo pro...

Bogi i ja imamo tu lepu priču koju treba da pretočimo u slikovnicu za decu, koja ih uči da prepoznaju i vole lepotu prirode i životinja. Praveći studiju kako bi ista mogla da izgleda, nacrtala sam Žileta i mene. Došla sam pocepana sa posla i Žile mi se obradovao kao da sam Deda Mraz. Onda sam se sastavila i nacrtala ovo. Ujedno bi takav neki pravac ilustracije furali u slikovnidži... puno prirodnih tekstura i materijala. Samo još da se pokrenemo i počnemo.

Klac klac tramvajem i dok sam tražila pesmu koja se savršeno uklapa u maglivoto jutro, shvatim da sam promašila autobusku stanicu ili dve... tri... Nađem se na pravom malom uličnom sajmu na obodima Buvljaka. Stari dzepni satovi, rošule sa tri točka, ploče i beskrajno iznošene cipele iz 50-tih, dotrajale baterije, jakne koje su se opružile pored uspavanih klinaca- da se na trenutak ne zna ko je na prodaju, stare lutke plastičnih bambija i baštanski patuljci, CD-ovi narezani po slobodnom izboru prodavca, abažuri, rasparane vinske čaše, knjige raznih oblasti izmešane medju dotrajalim staklenim minijaturama, šarene ciganske marame, video kasete porno filmova iz 80-tih čije su me šarene i smešne kutije gotovo nagovorile da prvi put kupim porno film, ćebad sa neveštim zakrpama, alati svih tipva i oblika, štikle bez cipela, vinil ploče, stari fotoaparti... i sve to u maglovitom jutru delovalo je kao iščupano iz vremena. I znate šta? Ja sam se osetila divno! Možda su me svi ti predmeti koji ...

Ko nije danas izlazio iz kuće nije mnogo prpustio na prvi pogled. Žile i ja smo išli u šetnju po kiši. A onda... Svetlost se izlila po sivilu i jedna duga se rastegla preko našeg parčeta neba.

Obaveznpo pogledati! Bajka od plastelina. Devetogodišnja devojčica iz Australije i 44-ogodišnji Njujorčanin počinju dopisivanje. Oboje neprilagodjeni, sa puno mašte i apetitom za čokoladom. Nema mnogo dramatičnih momenata koliko divnih životnih detalja i sjajnih karaktera. Tako su lepe boje! Njen sepia svet i njegov sivi svet. Mary & Max = prijateljstvo! PS. Reditelj filma je imao pen frienda 20 godina i kaže da je film delom inspirisan njegovim iskustvom.