Rođendanske priče

Ovo je priča najsvežijeg rođendana.
Veliki prijatelj. Mala priča. Tačnije 95 cm priče, zavisi kako se upakuje. Mogla je da bude puna tegla reči ili kesica konfeta.


















+ bonus Mićovan/Bićovan i kamen srce koji tek što je isplivao iz mora na plaži u Dalmaciji. Taj kamen srce je čarobni kamen za sve koji veruju u čaroliju. To je drugi čarobni kamen koji sam pronašla. Prethodni je kamen koji se smeje.














A evo i priče, vrlo kratke priče u celosti.


REP

Danas puni šest godina.
Ima veliku rođendansku tortu i pravo na jednu želju.
Kazaće je danas pred svima.

- Zamisli želju.
- Zamislio sam je ja davno...
- Pa koju ti to želju imaš odavno?
- Hoću da popijem kafu!
- Ti si mali. Deca ne piju kafu. Može da ti izraste rep.
- Ali pitali ste me šta želim!

Otac i majka sedaju za sto i dečaku poslužuju kafu. Na stolu ispred deteta raspored elemenata remeti kosmičku ravnotežu. Odnos rođendanske torte u obliku Spajdermena, velike pravougaone kutije umotane u šareni papir i šoljice kafe pravi ciklične krugove koji roditljima zatežu zglobove i čupaju vazduh iz njihovih nozdrva.

- Jel da da kafa nije za decu? Nije li ukus grozan?
- Jeste, grozan je.

Reče dečak i snažno mlatnu repom o patos.

Comments

ana maksic said…
wow :)
carska prica! mali megajunak sa repom :)
Srce od kamena je lepse i toplije od mnogih pravih pravcijatih srca koja kucaju...
<3
October 22, 2009 at 3:02 PM
Post a Comment

Popular posts from this blog

Sicilija

Image
Jedna od mnogih legendi o nastanku Sicilije ka ž e da su tri nimfe išle svetom i sakupljale kamenje i vo ć e iz najplodnije zemlje. Jednoga dana su zastale na mestu čistog plavog neba. Tu su otpo č ele ples, najelegantniji i najispunjeniji ples bacaju ć i u vodu sve što su pokupile ranije. More je sijalo kao duga i izniklo je novo, mirisno, ž ivopisno, bogato kopno - Sicilija. Na zastavi Sicilije danas stoji Trinacria, koja sa svoje tri noge aludira na trouglasti oblik ostrva. Odabrala sam jednu od mnogih pri č a o nastanku ostrva, mo ž da onu koja meni li č no najviše li č i na Siciliju. Jer ovde svaki čovek i svaki kamen priča svoju priču. Bilo da je taksista koji će vam ispričati o ujaku ribaru koji zna da u blizini Sirakuze ispod peščanog tla postoji čitav antički grad ili airbnb domaćica koja se, služeći nam domaću pastu od pistaća, priseća detinjstva u dolini antičkih hramova u Agridjentu, sve te priče nose jednu divnu misteriju i elemente fantastičnog. Zato nije čudno što do
Read more

Marko i mi

Ušle smo u Mek da se zgrejemo. Tu smo srele malog Marka. On je dete ulice. Divno dete ulice. Upoznale smo ga Tanja i ja na Slaviji dok smo beskrajno blejale ili dočekivale jutro na kružnom toku. Godina smo to radile. Ne znam više ni zašto. Verovatno je bilo nečeg poetičnog u toj groznoj soc/realističnoj rupi. I da, Marko. Jedno vreme ga nisam vidjala. Sklonio se sa ulice. Vidjala bih ga u prolazu i delovao je dobro, čak je pominjao neki dom... Juče kada sam ga srela u Meku bio je neispavan, izgladeneo, zamućenih očiju. Ušao je u Mek da se zgreje i osuši. Ne zna gde će noćas spavati. Ne zna šta će sutra jesti. Pitam ga za Svratište, za kuću, prijatelje. Odmahuje glavom. Dalje ne pitam. Znam tog retkog dečaka preko deset godina. U svom haosu i ludilu koje ga je oglodalo on u očima uvek nosi zvezde. Juče je delovao tužnuje nego ikad. Bio je proziran kao meduza. Treperao je u predvorju Meka i činilo mi se da će se svakog trenutka ugasiti. Sećam se da smo u osnovnoj školi iz muzičkog učili
Read more